Grad. Bilo koji.

00

Marko Stojanović

23.07.-08.08.2015.

 

Izložba se zove „Grad. Bilo koji.“, a pored fotografija nema legendi. Koliko su gradovi na tvojim fotografijama anonimni i šta time želiš da kažeš?

Marko: Ovako izložene fotografije oslobođene su geografskog mapiranja, toponima, nacionalnosti i turističke naracije. U središtu interesovanja je čovek u svom prirodnom staništu – gradu, najvećoj tekovini koju je stvorio. Njegovo ponašanje u toj komplikovanoj kompoziciji, intimni postupci ili greške u sistemu koji je sam stvorio. Svi gradovi na svetu su deo jedne mase, povezani su putevima, robom, cevima i kablovima. Grad čine milioni kola, očiju, muva, fb „eventova“, radijatora… Niko od nas ne poznaje isti grad.


 

Kakav je odnos prirode i urbanizma na tvojim fotografijama?

Marko: Mene fascinira otuđenost savremenog čoveka od prirode. On jednom godišnje napušta urbane sredine i sve manje uživa u tome. Naša koža je postala preosetljiva za kontakt sa osušenom travom. Ipak, urbana površina i dalje ne pripada samo čoveku iako on najviše truda ulaže upravo u to. Odnos prirode i urbanizma na mojim fotografijama je dvostruk. Sa jedne strane tu je čovekovo ciljano, dvolično postavljanje elemenata prirode ispred betona, zidova ili plastike. A sa druge su motivi prirode koja prodire kroz urbane celine i ponovo uspostavlja svoj sistem na prostoru koji je čovek zanemario. Čovek to naziva propadanje.

Smenjivanje dominacije čoveka i prirode na jednom kvadratnom metru je ono što mene interesuje. U tom smislu najdraža mi je fotografija na čijoj se gornjoj polovini nalazi polje veštačke trave a na donjoj prirodni travnjak.

grad. bilo koji (10)

Deo postavke izložbe Grad. Bilo koji.


 

Izbegavaš da prikažeš nebo. Zašto?



Marko: Već dugo, noću, ne možemo da vidimo zvezde. Preko dana od zidova, bilborda i ekrana više ne vidimo ni dnevno nebo. Društvo je izmrcvareno i apatično. Ljudi retko dižu glavu. To je jedan od načina na koji prikazujem težinu trenutka u kome se nalazimo.

Na mojim fotografijama nebo je plava industrijska hala, odštampani plavi megabord ili balon za igranje fudbala. Kada se drvo postavi pred takvu površinu, možemo da konstatujemo da je sve OK i nastavimo sa dnevnim obavezama.


 

Kakvu ulogu na tvojim fotografijama igra slučajnost?

Marko: Najveću ulogu u mojim fotografijama ima kretanje. Često se premeštam. U poslednje vreme se čak i krećem da bih fotografisao. Ima slučajnosti u smislu da prolazim baš tom ulicom, tim stepeništem, da ugledam ovo ili ono, ali i tada je ta slučajnost posledica jedne veće i prilično komplikovane lančane reakcije. Mogao bih da prepričam ceo dan, sva kretanja koja su se desila pre nego što je nastala bilo koja od ovih fotografija. One nisu nastajale pretenciozno, već su nastajale kao usputne zabeleške.

Ono što biste prvo pomislili da je slučajnost, golub koji preleće ispred bilborda jednog predsedničkog kandidata, zapravo to nije. Video sam ga 20 metara udesno i molio se da kamera telefona brzo odreaguje. Na gore pomenutoj fotografiji veštačke i prirodne trave, nalazi se jedna muva koja je odabrala veštačku travu. Ona jeste slučajnost.

DSCF8613-2

Deo postavke izložbe Grad. Bilo koji.


 

Kako si se zainteresovao za Instagram?

Marko: Dugo sam odbijao da imam smartfon. Kada sam počeo da ga koristim, otvorio sam i nalog na Instagramu. Dugo nisam bio svestan da ga već koristim kao umetnik. Vremenom, a najviše zbog reakcija ljudi, korišćenje je postajalo sve ozbiljnije.


 

Da li misliš da je Instagram samo jedna u nizu društvenih mreža ili može da predstavlja i nešto drugo? Sredstvo/način da „običan čovek“ lakše stvara i dođe do umetnosti?

Marko: Pa da, Instagram jeste odlično sredstvo, i za umetnike i za konzumente umetnosti. Ali ipak je to samo jedna od društvenih mreža na kojoj se postavljaju milioni fotografija dnevno, tako da je čistoj umetnosti tu jednako teško da pronađe svoj put. Svako sam sebi uređuje tajmlajn. U kojim procentima će on biti sastavljen od fotografa Nacionalne geografije, umetničkog fotografa ili komšinice na plaži zavisi samo od vas. Te moguće kombinacije i ekonomičnost utroška energije i vremena kako biste videli sadržaj koji vas inetresuje jesu velike prednosti ove mreže.


 

Da li Instagram ukida razliku između umetnika i „običnih ljudi“? Da li je to dobro ili loše?

Marko: Nikada nisam pravio takvu razliku. Status samostalnog umetnika ili razna članstva ne garantuju da je neko za vas umetnik. I obratno. Sebe nisam smatrao umetnikom u godinama u kojima nisam ništa radio na tom polju. Umetnik sam samo u trenutku stvaranja dela. Mislim da Instagram nema mnogo veze sa tim. Tempere mogu da se kupe i u supermarketu, a i dalje su mnogo jeftinije od smartfona.


 

Sve fotografije izložene u okviru izložbe „Grad. Bilo koji.“ se nalaze i na tvom otvorenom Instagram profilu. Da li smatraš svoj Instagram profil svojom neprekidno ažuriranom onjaln galerijom i koja je onda uloga „klasičnog“ galerijskog prostora?

Marko: Apsolutno. Instagram mi omogućava da odmah doživim tu katarzu izlaganja umetničkog dela, ali i da odmah imam reakciju publike. Gotovo pet godina nisam imao izložbu u fizičkom prostoru. Nisam želeo da proizvodim predmete koje moram da prevozim i sa kojima nisam znao šta da radim i gde da ih smestim nakon svega. Moju fotografiju na Instagramu može da vidi zaista veliki broj ljudi. Mnogi od njih nemaju naviku da obilaze galerije, ali eto umetnost je ipak došla do njih. Sa druge strane, izložbu u U10 su posetili meni važni ljudi koji ne koriste Instagram. Ova izložba je bila potrebna pre svega meni, kao presek, rekapitulacija. Kao lično priznanje da se opet bavim umetnošću.

DSCF8600-2

Deo postavke izložbe Grad. Bilo koji.


 

Da li se i kako menja kontekst kada su fotografije odštampane i izložene na zidu galerije?

Marko: Ne, suštinski kontekst ostaje isti. Na Instagramu imate lokaciju i datum pa lako možete da povežete da je recimo tog dana Putin bio u poseti gradu, a da je moja fotografija daleki odjek tog događaja. Svakako da vam je potrebno određeno predzanje da biste razumeli jedno umetničko delo. Na ovoj postavci nije bilo takvih opisa zbog samog koncepta izložbe na kojoj niz fotografija zajedno čine jednu savremenu sliku grada.


 

Kako si vršio selekciju za ovu izložbu?

Marko: Bilo je potrebno pronaći dovoljno široku temu koje će prikazati jedan mogući presek mog dosadašnjeg delovanja na Instagramu. To je zaista obiman i teško saglediv material, pogotovo za autora. Prelistavajući ga, naišao sam na fotografiju koja je imala dobar naslov i koju volim. Ona u sebi sadrži sećanje na rano detinjstvo, propadanje infrastrukture, ali i vrednosti koje smo nekada imali. Sa nje je i preuzet naziv izložbe koji je dalje diktirao selekciju. Ovo je samo jedna od mogućih postavki, ona je mogla da izgleda i potpuno drugačije.

IMG_7426

Marko Stojanović i Mića Karić, otvaranje izložbe Grad. Bilo koji.


 

Za kraj, kakvo je tvoje iskustvo izlaganja u umetničkom prostoru U10?

Marko: Bilo je prelepo. Ponosan sam na to što imamo takve ljude koji održavaju takav prostor. Hvala vam.


 

Razgovor vodila: Sanda Kalebić

Fotografije: Marko Stojanović, Nemanja Nikolić


 

Biografija umetnika

Marko Stojanović (1982) završio je Akademiju umetnosti u Novom Sadu sa nagradom Art klinike za najperspektivnijeg studenta. Kao predstavnik AUNS boravio je u Lasalle-Sia College of the Arts u Singapuru, kao i na Akademiji umetnosti Univerziteta Verakruz u Meksiku. Samostalno je izlagao u galeriji Remont, Beograd; galeriji DOB; Muzeju savremene umetnosti, Skoplje; kulturnom centru Kino Šiška, Ljubljana i mnogim drugim galerijama. Učestvovao je na grupnim izložbama kao što su 48. Oktobarski salon; Terminal00, Slovenija; Bijenale mladih umetnika Europe i Mediterana, Bari, Italija; Mikronarativi, Muzej moderne umetnosti, Sen-Etjen, Francuska; La Casa, Mladi srpski umetnici, Galleria d’Arte Moderna Palazzo Forti, Verona, Italija; Iz druge ruke, Paviljon Cvijeta Zuzorić… Dela mu se nalaze u kolekcijama Grada Beograda, Telenor Fondacije i mnogim drugim.

http://www.markostojan.com/

https://instagram.com/markostojan/

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s