Za juče, danas i sutra / Duboki predeli


zajedno

Marija Bogdanović i Jagoda Mićović

5-21.2.2015.

Šta je ono što biste izdvojile kao presudno za razumevanje izložbe Za juče, danas i sutra / Duboki predeli?

Jagoda: Presudno za razumevanje Dubokih predela su mesta ili “predeli“ našeg sećanja.

Marija: Kada govorimo o postavci Za juče, danas i sutra, mislim da je za početak važno da pokušamo da zamislimo i da se prepustimo prostoru koju ova tri pojma grade i utonemo u razumevanje njihove međusobne povezanosti.


Šta je to što povezuje ova dva koncepta u jedinstvenu celinu?

Marija: Vremenske relacije imaju jednu od ključnih uloga u konceptu obe postavke, a pojam sećanja je njihov zajednički sadržalac.

Jagoda: Moj doživljaj dve različite estetike u prisutnom Marijinom i mom radu prikazanom u U10 su sećanja koja su duboka i široka u svojoj interpretaciji.


Kako biste definisale pojam sećanje u odnosu na radove koje ste izložile?

Jagoda: To su scene, poput kadrova ili široki prostori koji uokviruju doživljeni intimni prostor. Baziram se na doživljaju tih “proživljenih“ sećanja koja se povezuju sa određenim prostorima, opet bih rekla prostorima sećanja. Otuda i radovi: Soba, Kuća, Prošlost, Pradedovska šuma (Prokletije) i Duboki predeo.

_MG_0013

Jagoda Mićović, deo postavke Duboki predeli

Marija: U postavci Za juče, danas i sutra  sećanje na određene događaje se nalazi u zapisu svakog odevnog predmeta. Ti zapisi su podložni promenama, jer svaki sledeći događaj menja prethodni, dopunjuje ga ili poništava. Izložba povodom koje sam radila ove objekte još jedan su događaj u kome odevni predmeti imaju novu ulogu – ulogu materijala za izradu umetničkih radova. Bilo je zanimljivo raditi sa materijalom koji je nosilac sećanja a tretirati ga pritom kao “praznu” materiju sa kojom se slika ili vaja. Izloženi radovi su tematski povezani i svaki pojedinačni objekat ima značenje u vezi sa temom.


Na koji način je počelo vaše bavljenje ovom temom? Koji su vaši lični, osnovni motivi za pokretanje ovih pitanja?

Marija: Nekome ko je studirao slikarstvo odabir garderobe predstavlja jedan vid likovne aktivnosti. Boje i teksture su nešto prema čemu niste ravnodušni, a njihova puka upotreba u odevanju možda nije ni dovoljna. U tom smislu granica između privatnog i profesionalnog može poprilično da izbledi. Zapravo postavlja se pitanje – šta danas uopšte znači biti umetnik i raditi to profesionalno i da li to podrazumeva činjenicu da možete u isto vreme relaksirano otići u kupovinu garderobe? Mislim da je odgovor poznat kako onima koji se bave umetnošću, tako i ostalima. Sa tim u vezi, učinilo mi se logično da za ovu priliku, priliku izlaganja ne kupujem novi radni material, već iskoristim onaj koji već imam, koji sam tako pažljivo kroz vreme birala i da ga privremeno transformišem. Takođe, posle izložbe ću sve stvari rado vratiti u svoj orman umesto što će kao umetnički radovi besomučno čekati svog kupca.

_MG_00388

Marija Bogdanović / Objekat, tekstil, 25 x 35 x 15 cm, 2015

Jagoda: Sadašnji radovi predstavljaju nastavak mojih prethodnih istraživanja, u kojima sam se prvi put poigrala sa starim porodičnim foto-albumom. U toj “igri“ nastao je mali porodični album falsifikata. Tako da stara porodična fotografija na kojoj su prikazani ljudi koje smo nekada poznavali ili samo čuli o njima postaje dobar materijal za obradu i njihovo novo tumačenje, koje mi je primamljivo.


Koji savremeni umetnici utiču na vaš način razmišljanja u poslednje vreme?

Jagoda: U poslednje vreme više se napajam interesantnom literaturom francuskog epistemologa i teoretičara Gaston Bašlara. On je produbio moja interesovanja za slikom u najširem kontekstu. Njegovo delo Poetika prostora mi je pomoglo da svoj rad najadekvatnije idejno i produkciono prikažem u U10 Art Space-u. A od savremenih umetnika izdvojila bih divnu Kiki Smit.

Marija: U poslednje vreme to su žene koje se bave umetnošću. Ovom prilikom izdvojila bih Pinu Bauš koja je proučavala različite odnose, posebno odnos muškarca i žene i pozvala nas da postavimo sopstvenu organiku naspram društvenih normi. Ko sam ja, kako spoljašnji svet utiče na mene i koji su načini da se vratim sebi? Ova pitanja me iznova i iznova inspirišu.


Koji je vaš stav po pitanju odnosa umetnosti i društva?

Marija: Od njihovog odnosa sve zavisi, pa i oni sami. Oni jedno drugom postavljaju granice i zato bi trebalo da budu u jednoj vrsti ljubavnog odnosa. Nažalost, odnosi su blago rečeno zahladneli na obostranu štetu.

Jagoda: Moj stav je posmatrati. Posmatrati kao neutralan činilac kompleksan odnos umetnosti i društva. Umetnost je uvek bila podređena kulturno-sociološkim kretanjima društva. Tako je i pojam lepote u umetničkom delu uslovljen određenim društvenim i estetskim idealima.


Kako bi okarakterisale svoj odnos prema publici?

Jagoda: Moj odnos prema publici je uvek bio dinamičan i lep. Volim da slušam komentare. Uživam u reakcijama, bilo da su dobre ili ne.

Marija: Stalno preispitujem razloge zbog kojih nešto radim. Oni moraju biti ispravni i dosledno sprovedeni, jer ukoliko nisu i publika će to znati. Takođe sve više razmišljam o tome kako da ono što radim bude što razumljivije svakome ko se sa tim susretne.

IMG_9945

Vođenje kroz izložbu, U10


Kako biste objasnile koncept izložbe Za juče, danas i sutra / Duboki predeli detetu koje ima sedam godina?

Jagoda: Pokušala bih da pojednostavim “priču“ koliko je to moguće. Moja Dunja od 4 godine mi je rekla za sve moje predhodne radove “da sam sve izmislila!“, i da to “nista ne postoji!“, a za rad Duboki predeo “jedino je taj rad dobar!“. Ovakav njen odgovor me je nasmejao i ne samo to, učim o jednostavnosti od nje.

Marija: Mislim da bih sačekala njegovo prvo pitanje. Ne bih se usudila da prva počnem, a onda bih rekla isto što i vama.


 I za kraj, kakvo je vaše iskustvo izlaganja u U10 umetničkom prostoru?

Jagoda: Sjajno, super ste ekipa! Odlično vodite posao i nesebično pomažete umetnicima. Samo napred! Hvala na podršci.

Marija: Fenomenalno. Ekipa iz U10 je okupljena oko jedne retke i plemenite ideje održavanja umetnosti u Srbiji u životu. To rade predano, profesionalno i sa puno razumevanja za ljude sa kojima sarađuju. Hvala im na tome.


Razgovor vodila: Kristina Grebenar

Fotografije: Nina Ivanović


Biografije umetnica

Marija Bogdanović (1981), diplomirala je (2005) na slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti, u klasi prof. Jovana Sivačkog. Stipendista je Međunarodne škole za slikanje, crtanje i vajanje (International School for Painting, Drawing and Sculpture) у Montekastelu, Italija (2005). Pohađala je radionicu „3D sistemi“, na Fakultetu likovnih umetnosti pod mentorstvom prof. Mrđana Bajića (2009/2010). Samostalno je izlagala osam puta, a učestvovala je na preko 30 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Član je ULUPUDS-a (2008). Student je Interdisciplinarnih doktorskih studija Univeziteta umetnosti u Beogradu, na studijskom programu Višemedijska umetnost. Radi na Učiteljskom fakultetu u Beogradu (2013) kao nastavnik na predmetu Vizuelne umetnosti. Učestvovala je na više radionica savremenog teatra pri „Plavom pozorištu“ iz Beograda (2011-2014), kao i na radionici Venecijanskog Bijenala, Biennale College – theatre, Jan Pappelbaum, Venecija, Italija 2014. Samostalne izložbe: Long Time No Sea, Galerija SULUJ, Beograd (2012); Candy Addicted, Atelje „Otklon“, Beograd (2011); Izložba crteža, Moderna galerija Lazarevac, Srbija (2010); Imaginarium, Centar za kulturu Sopot, Srbija (2010); Dijalozi, ULUPUDS mala galerija, Beograd (2009); Magnolija, Studentski kulturni centar, Beograd (2008); Kroz Vreme, Dom kulture „Studentski grad“, Beograd (2007); Campos, Kafe-galerija „Ili-Ili“, Beograd (2005).

mabogdanovic@gmail.com


Jagoda Mićović rođena 1984. godine u Beogradu. Diplomirala na slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Jovana Sivačkog, 2009. Nagrađivana od strane fakulteta najprestižnijom nagradom za najbolje izveden umetnički rad Velikom nagradom ‘Beta i Rista Vukanović’, slikari; nagradom umetničke organizacije Art klinika iz Novog Sada ‘Perspektive 08’; nagradom galerije Garden art iz Sombora za podršku i doprinos u likovnim istraživanjima. Doktorske umetničke studije upisala školske 2009/2010 na matičnom fakultetu, smer slikarstvo, mentor prof. dr. Mileta Prodanović. Odobrena tema doktorskog umetničkog projekta, na matičnom fakultetu i Senatu Univerziteta umetnosti u Beogradu, 2012. Član ULUS-a od 2011. godine. Član komisije Art klinike iz Novog Sada za 2011. Član umetničkog udruženja ‘Široka staza’ iz Beograda od 2011 godine. Do sada realizovala 6 samostalnih autorskih izložbi u zemlji i inostranstvu. Učestvovala na 10 međunarodnih izložbi, festivala i na 28 kolektivnih izložbi u zemlji. Stručna usavršavanja: 2012- Diseldorf , Nemačka; 2005- Solun, Aristotel Univezitet. Stipendista: grada Dizeldorfa, Nemačka; Republičke fondacije za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka, Ministarstvo prosvete, Srbija; Fonda za mlade talente, Ministarstvo za omladinu i sport, Srbija; grada Beograda; Zadužbine Studenica, Kalifornija. Radovi se nalaze u privatnim kolekcijama u Njujorku, Visbadenu, Diseldorfu, Rimu, Podgorici i Beogradu. Živi i stvara u Beogradu.

strouberi@gmail.com

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s