Sa rečima bez reči

sa recima bez reci

 

Milena Bakmaz i Dina Belančić

15-31.1.2015.

Šta je ono što biste izdvojile kao presudno za razumevanje izložbe Sa rečima bez reči?

Milena: Mislim da je najbitniji pojam komunikacija, s tim što smo se mi bavile jezikom kao formom komunikacije.


Da li ovu izložbu posmatrate kao jednu ili kao dve izložbe koje odgovaraju na istu temu?

Dina: Najpre bih htela da pomenem da je Milena već imala gotove radove kada me je pozvala da učestvujem na ovoj izložbi. Moji radovi tada još nisu postojali, a ja sam kao okvirnu prihvatila njenu temu. Tako da meni ovo više deluje kao jedinstvena izložba, u kojoj postoje dva različita pogleda i načina obrade teme.


Šta vidite kao sličnosti, a šta kao razlike u vašim pristupima ovoj temi?

Milena: Ja se konkretno bavim jezikom. Krenula sam od jezika kao osnovnog sredstva komunikacije i osnovne komponente identiteta. Koristim jezik tako što krećem u otvorenu komunikaciju riječima. U nazivu izložbe, ja sam taj dio „sa riječima“. Mislim da je komunikacija možda jedno od najboljih rješenja za probleme kao što su konflikti koji su proizašli iz razlika u društvu. Polazne tačke su nam iste ali se onda razilazimo. Provociramo na različite načine, ali na kraju nekako dobijamo isti zaključak.

Dina: Najveća razlika ogleda se u tome što Milena kreće u komunikaciju rečima dok ja pokušavam da komuniciram bez reči. Milena bi htela da nađe rešenje kroz kuminkaciju, dok sam ja dosta pesimistična u tom pogledu. U mom radu se govori rečima koje se ne čuju, što znači da nas ili niko ne čuje ili da svako može da ovaj nemi govor protumači onako kako mu se sviđa.

ovu stavi na pocetak interviju pred tekstDina Belančić i Milena Bakmaz / deo postavke izložbe Sa rečima bez reči


Na koji način ste počele da se bavite ovom temom i koji su vaši lični motivi za preispitivanje komunikacije?

Milena: Kod mene je to počelo odlaskom u Helsinki gdje su ljudi prilično zatvoreni. Sa njima nisam mogla spontano da uđem u komunikaciju, tako da sam se družila isključivo sa ljudima koji su došli iz drugih dijelova svijeta. To mi je bilo veoma zanimljivo. Tamo me niko nije razumio i bilo mi je teško zbog toga. Tako je nastala knjiga koja je ovdje izložena. U tom nerazumijevanju svega što se oko mene dešava došla sam do neke polovne knjige. Otvorila sam je i shvatila da ne znam ni jednu riječ finskog i nisam mogla ništa da prepoznam. Spontano sam krenula da gledam te riječi i da spajam slova. I dalje ne znam finski, ali sa tom knjigom je krenulo dalje. Počela sam da razmilšljam o jeziku, o komunikaciji, o otvorenosti prema svijetu. Uglavnom, krenulo je iz mog ličnog iskustva.
Postoji još jedan razlog. Mislim da razlike postoje čak i u užim područijima. Kao osoba koja je došla iz Bosne u Beograd, naišla sam na neka neslaganja sa mojim stavovima, mišljenjima i načinom govora. I to mi je bilo zanimljivo. Iako pričamo isti jezik mi se ne razumijemo. Ponekad se bolje razumijem sa nekim ko ne priča moj jezik. Prosto su mi te razlike smetale. Emotivno su uticale na mene.

Dina: Ja nisam imala takve situacije kakve je imala Milena. Pa ipak, iako opstajem ovde gde pričam svoj jezik i gde sam živela čitav svoj život, neki put se osećam dosta udaljeno od drugih ljudi. To je razlog što komunikaciju doživljavam kao problem. Eto zašto govorim bez reči. Često kada nešto objašnjavam, vidim da ta druga osoba, iako se trudi da sasluša, prosto ne uspeva da me čuje. Karakter i lična iskustva su kod te osobe potpuno različita, i koliko god se mi trudili, komunikacija se ne odvija bez praznog hoda i drugačijeg tumačenja.


U okviru ove izložbe izložile ste radove urađene u različitim medijima (video, fotografija, instalacija, crtež). Da li možete da kažete nešto o tome na koji način birate medij u kom se izražavate?

Milena: Ja sam u osnovi vajar, ali kada razmišljam o nekoj problematici odlučujem se za medij koji će mi odgovarati za tu ideju. Tako da ja koristim najrazličitije medije, čak imam i neke vezove. Simpatično mi je da imam različite radove i prija mi da imam različita iskustva.

Dina: U tom pogledu se potpuno slažem sa Milenom.


Koji savremeni umetnik je bitno uticao na vaš način razmišljanja?

Dina: Na mene je najviše uticao Marsel Dišan radom Fontana, pošto u tome vidim prvi korak u pravcu konceptualne umetnosti, a meni je to veoma zanimljivo. Readymade vidim kao oblik aproprijacije (naravno, sam termin je kasnije nastao). Ovaj princip prisvajanja je meni veoma zanimljiv, tako da se on provlači kroz sve moje radove. U ranijim radovima sam dosta i koristila dela drugih umetnika, fotografa, čak sam imala radove u kojima se vrši reapropriacija Fontane Marsela Dišana i Šeri Livajn (Sherrie Levine).

Milena: Ja se više držim savremene umjetnosti. Nakon završetka fakulteta bila sam gladna savremene umjetnosti pa sam počela da putujem i da obilazim muzeje. Možda upravo iz tog razloga koristim različite medije.


Koji je tvoj stav po pitanju odnosa umetnosti i društva?

Milena: Za umjetnike uopšte nema mjesta više nigdje u ovom društvu. Umjetnik se osjeća nepotrebnim. Neostvaren je i ništa ne privrjeđuje. Umjetnik je realno gladan. Postavila sam sebi pitanje: Kada dobiješ šansu da budeš ono što nisi, hoćeš li prihvatiti to? Ja sam sada dobila šansu da budem nešto što nisam. Prihvatila sam tu šansu zato što moram da je prihvatim. Moram da zaradim novac da bih uradila radove, a onda nemam vremena da radim radove, a imam novac. To je vrzino kolo.

Dina: Mi nemamo ukorenjenu kulturu posećivanja galerija. Skoro sam čula komentar: „Mi nismo nekulturni mi smo siromašni“. Da li je to tako? Iako u galeriju može da uđe ko god hoće, danas u nju retko ko zalazi. Ne znam šta je to što ljude odbija od savremene umetnosti. Upravo sam pročitala tvrdnju jednog kritičara po kojoj su savremeni umetnici „u službi vladajućih sistema slamanja volje, nade i intuicije“… Ne mogu da verujem da se takva tvrdnja pojavljuje u našoj javnosti. Šta onda ostaje „običnom svetu“?

_MG_8752 Milena Bakmaz / Evropa, rapidograf na paus papiru, 74 x 74 cm, 2012


Kako biste okarakterisale svoj odnos prema publici? Da li razmišljate o potencijalnom posmatraču dok stvarate? Kakav osećaj imate kada je rad izložen i komunicira sa publikom?

Milena: Ne razmišljam u momentu kada stvaram. Krećem od sebe i bitno mi je da li sam ja zadovoljna. Moji radovi su iritantni i intrigantni pa mi ljudi postavljaju pitanja u vezi sa njima i ja se trudim da dam što jednostavniji mogući odgovor. Trudim se da ne budem pretenciozna u tim odgovorima, kao i u radovima, ali ne znam koliko to uspjevam. Mislim da umjetnici previše razmišljaju o tome da li ih publika razumije. Ja ne mogu da razmišljam da li će to biti razumljivo i očigledno. Čak se trudim da ne bude toliko očigledno.

Dina: Dok stvaram ne razmišljam o publici. Tu sam ja sama sa sobom i tu ima malo mesta za pogled drugog. Ali kada rad izložim on se oslobađa od procesa stvaranja i naravno da mi je drago da neko iz njega nešto prikupi. Kad je već izašao u javnost rad postaje nešto zajedničko. Ne volim kada me ljudi pitaju: „Šta ovo predstavlja?“, jer se uvek trudim da ostavim neki prozor otvoren, tj. trudim se da rad bude interaktivan. Po mom mišljenju, umetnost je za uživanje. Ko hoće, može da je razume.


Kako biste objasnile koncept izložbe Sa rečima bez reči detetu od 7 godina?

Dina: Više bih volela da čujem njegovo mišljenje nego da ja njemu nešto objašnjavam.

Milena: Ovo je veoma zanimljivo pitanje jer smo mi postali preozbiljni. Ja sam postala preozbiljna, a djeca su otvorenija i spontanija i sve im je zanimljivo. Imam sestričinu koja ima tri i po godine sa kojom provodim dosta vremena. I prvo mi pada na pamet šta bi ona rekla. Ona se zanima za video radove zato što se tu nešto dešava. Djeca su vezana za taj medij jer je to nešto što ih okružuje. U ovoj knjizi koja je izložena ima i nekih njenih šara. Kada bi mi se pojavilo neko drugo dijete osim nje, ja bih ga pitala da mi pročita nešto iz ovih tekstova, ako može. Zanimalo bi me da li može nešto da prepozna u svemu ovome.


Dina (pitanje za Milenu): Da li misliš da umetnost može nešto da promeni?

Milena: Ne znam da li može, mogu samo da vjerujem u to pa zato i djelujem.


Milena (pitanje za Dinu): Da li si sigurna da ćeš dobiti neki feedback ako ćutiš i ignorišeš?

Dina: Ne ignorišem, ali kao pojedinac ne želim da pripadam sistemu. Želim da budem individua, a to nije isto što i ćutanje. Mislim da se u ovom društvenom sistemu ne čuje glas individue, iako individualno možeš mnogo više da kažes i pokažeš jer si nesputan.

_MG_8768Dina Belančić / Bez reči, fotografija, dimenzije svake 20 x 30 cm, 2014


I za kraj, Kakvo je vaše iskustvo izlaganja u U10 umetničkom prostoru?

Milena: Meni je ovo jedno od ljepših iskustava i jedna od dražih postavki. Mislim da je ekipa koja radi na ovom projektu sjajna. To su mladi ljudi koji su umjetnici i razumiju naše realne probleme. Drago mi je sto nešto ovakvo postoji.

Dina: Meni je ovo baš prijatno iskustvo. Imala sam osećaj zajedništva u najlepšem smislu te reči. Sviđa mi se što imate programe kao što su intervju i vođenja kroz izložbu. Umetnici kod nas nisu baš navikli da komuniciraju sa publikom i ovo je dobar način da se izlože naši stavovi i tako prenesu drugima.


 

Razgovor vodila: Kristina Grebenar

Fotografije: Nina Ivanović


Biografije umetnica

 

Dina Belančić je rođena u Beogradu 1981. godine, gde je diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti, u klasi Čedomira Vasića. Član ULUSA-a je od 2009. godine. Izlagala je na grupnim i samostalnim izložbama u zemlji i inostranstvu, na kojima je pokazivala interesovanje za postupke prisvajanja (aproprijacije) i tumačenja slike (i vizuelnih fenomena) putem novih tehnologija, odnosno bez tradicionalnih slikarskih sredstava i postupaka. Do ove izložbe, njen se rad uglavnom kretao u sferama kompjuterske obrade i digitalnog printa.

dinabelancic@gmail.com


 

Milena Bakmaz je rođena u Sarajevu 1983. godine. Diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek vajarstvo, u klasi Mrđana Bajića. Dobitnica je dve nagrade. Izlagala je kako u zemlji tako i u inostranstvu. Njen rad je uglavnom baziran na temi percepcije i komunikacije i pored skulpture uključuje i druge medije, instalaciju, fotografiju, audio i video zapis.

milenabakmaz13@gmail.com

 

 


 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s