SVE SAM OVO VEĆ NEGDE VIDEO

3

Danilo Milovanović

1–19.2.2022.

Tvoj umetnički rad karakterističan je po interesovanju za javni prostor i različite društvene dinamike i fenomene koji određuju našu svakodnevicu, a čije vizuelne manifestacije uočavaš u njemu. Kako je došlo do ovog interesovanja? Kako se ono razvijalo?

Zanimanje za javni prostor kod mene postoji još od tinejdžerskih godina, što se najpre manifestovalo kroz istraživanje napuštenih prostora i crtanje grafita. Tokom studija sam osvestio činjenicu da je javni prostor pod sve većim nadzorom, duboko u procesima privatizacije i urbanističke standardizacije, čime sve manje ostaje javni – pripada svima nama, u pravom smislu te reči. I pored toga, javni prostor doživljavam kao presek stanja društva, jer se sve društvene dinamike na ovaj ili onaj način manifestuju u javnom prostoru – bilo da govorimo o tehnološkom napretku, političkoj klimi, kulturnim aspektima ili ekonomskoj moći društva.

2


U Umetničkom prostoru U10 izložio si radove nastale u proteklih šest godina. Kako si izvršio selekciju? Šta možeš da nam kažeš o ovim radovima?

Selekciju sam izvršio na osnovu nekakvog preseka mog rada u odnosu na trenutno aktuelne teme u Srbiji. Većina radova koji su se našli na izložbi su odazivi na brendiranje sveta u kome živimo, a koje za sobom povlači nekontrolisano reklamiranje i vizuelno prezasićenje javnog prostora. Druga tema koja se nameće kroz izložbu ali i kroz svakodnevnu politiku je ekologija, tj. konfliktan odnos između čoveka i prirode. Baveći se ovim temama pokušavam da održim jednostavnost izraza i neophodnu dozu humora.


Kako objašnjavaš naziv izložbe „Sve sam ovo već negde video”?

Radovi su reakcije na društvene dinamike i ne plod ličnog, izmišljenog narativa. Iako sam kreativno pristupio temama, smatram da ključni deo radova proizilazi iz posmatranja prostora, ljudi i dešavanja u svojoj okolini.

6


Tvoj rad je karakterističan po elementu društvenog aktivizma/kritike, ali podjednaku pažnju poklanjaš i poetičnosti umetničkog izraza. Na koji način ti je svaki od ovih aspekata važan i koliko insistiraš na svakom od njih?

Sve zavisi od osnovne ideje i stepena njene društvene kritičnosti. Izbor medija često odredi i konačan izgled rada, što u mom slučaju uglavnom doprinosi poetičnosti prizora. Trudim se da kroz svoj rad ne nanosim materijalnu štetu, što do neke mere i definiše moj kreativni pristup. Recimo, u jednom od novijih radova sam koristio ogledala kako oruđe za pisanje po zidu, a da pri tom ne ostavljam materijalan trag. Ogledala odbijaju sunčevu svetlost na fasadu, stvarajući tako nematerijalnu vizuelnu manifestaciju, koja se sa suncem dnevno pojavljuje i nestaje. Međutim, tekst koji se pojavljuje na fasadi  kritikuje aktuelnu politiku upravljanja gradom.


U tvom radu preovlađuju efemerne intervencije i performativne akcije u javnom prostoru. Da li razmišljaš o publici dok ih planiraš i izvodiš? Kakve su reakcije publike i da li su ti važne? Da li si razmatrao mogućnost uključivanja publike u svoje akcije?

S obzirom na gerilsku prirodu većine intervencija, nastojim da ih izvodim bez privlačenja pažnje. Ipak, tokom rada se redovno dogodi poneka interakcija sa prolaznicima, što su uglavnom pozitivna iskustva. Ukoliko ideja to zahteva, naravno da publika može da doprinese radu, ali ne razmišljam unapred o tome.

8


Pored umetničkih intervencija/akcija u javnom prostoru, tvoja praksa obuhvata i radove koji nastaju dokumentovanjem tih akcija ili njihovim naknadnim transformisanjem u umetničke artefakte, kao što je slučaj sa radovima izloženim u U10. Zbog čega ti je važno da održavaš i jedan i drugi princip rada? Šta ti omogućava jedan, a šta drugi? Da li su oni u tvojoj praksi uvek neodvojivi?

U osnovi mi je važno da prenesem ideju do ljudi. S obzirom da većina mojih ideja proizilazi iz iskustva prostora ili situacija u prostoru, delovanje u javnoj sferi doživljavam kao svoj način izražavanja, dok galerijski prostor doživljavam kao medij prikladan za prezentaciju i  prenošenje ideja široj publici. Konceptualna pozadina mojih radova često podrazumeva procesualnost nastanka intervencije, čime proces postaje podjednako važan kao i konačan rezultat, što publici postaje dostupno samo kroz dokumentaciju. Takođe, neke intervencije su deo šireg projekta, ili su osmišljene kao serija akcija koje se nadovezuju jedna na drugu komunicirajući izvornu ideju. Primer takvog projekta je „Top parking”, koji se bavi privatnim i takozvanim „privremenim” parkinzima u Ljubljani. Projekat uključuje istraživanje teme kroz dostupne medijske i akademske članke, intervjuisanje radnika i dokumentovanje ovih prostora. Tome je sledila serija intervencija – gerilsko uspostavljanje i promovisanje parkinga, dostupnog pešacima ali ne i automobilima. Galerijska postavka je u tom slučaju produbila razumevanje samih intervencija, postavljajući ih u širi, razrađen kontekst. Intervencije na neki način doživljavam kao eksperimente, a galerijske postavke kao studije na osnovu eksperimenata. Dok intervencija nastupa nenajavljeno, neočekivano i izaziva iracionalne, instinktivne reakcije prolaznika, galerijski prostor omogućava artikulisanu, kontrolisanu komunikaciju ideje.


Kako bi opisao svoj stvaralački proces? Kako određuješ teme na koje ćeš se usredsrediti i umetničke forme kroz koje ćeš ih istraživati? Koliko su tvoji radovi rezultat planiranja, a koliki je udeo slučajnosti?

Ideje nastaju u interakciji sa svakodnevnim događanjima i kao rezultat perceptivnog promišljanja svakodnevnice. Često ih zapisujem i skiciram, nakon čega neke izvedem brzo, druge pustim da „sazrevaju” dok određene ostanu samo zapisi. Kao što sam opisao u odgovoru na prethodno pitanje, planiranje je moguće do neke tačke, međutim materijalizacija ideje uvek uključuje i određene nepredvidljivosti.

20


Radovi koje si izložio u U10 uglavnom su nastali pre više godina. Kakva su tvoja aktuelna interesovanja i koliko su bliska temama i pristupima u radovima koji se mogu videti u U10? Na čemu radiš u poslednje vreme?

Mislim da je linija izloženih radova blisko povezana sa onim što trenutno radim. U poslednje dve godine primarno razvijam ideje vizuelnog komuniciranja u javnom prostoru oslanjajući se pri tom na vremenske prilike kao što su sneg, kiša, sunce. Razmišljam o ovim pojavama kao o oruđu za likovno izražavanje. Sa druge strane, živimo u specifičnom istorijskom trenutku, koji pokreće mnoga politička pitanja, te se stoga odazivam i na aktuelnosti te vrste.

18


Široki dijapazon tema kojima se baviš u svojim radovima obuhvata i kulturne reforme i institucije u Sloveniji. Šta možeš da nam kažeš o mladoj sceni savremene umetnosti i položaju mladih umetnika u Sloveniji?

Slovenija ima živu i bogatu scenu savremene umetnosti. Primećujem da u poslednje vreme nekoliko galerija i producenata redovno sarađuje sa likovnom akademijom ili nezavisnim mladim umetnicima, dajući im priliku da se predstave u profesionalnim uslovima. Takođe, postoje nezavisne inicijative koje podržavaju mlade umetnike u vidu produkcije radova, izlaganja, povezivanja. Ipak, teško mogu da kažem da je položaj umetnika zaista dobar, imajući u vidu da gotovo nijedan mladi umetnik ne živi isključivo od svog primarnog stvaralaštva.

21


Tvoji radovi su određeni specifičnim vremenskim i geografskim kontekstom, kao i bliskim kontaktom sa gradovima u kojima boraviš i izvodiš intervencije. Istovremeno, važna ti je  univerzalnost ideja i rešenja rada. Kako uspostavljaš ravnotežu između ova dva aspekta?

Bavim se manje-više univerzalnim temama, koje manifestujem na lokalnim primerima. Čak iako nešto deluje veoma lokalno i specifično, ukoliko je dobro iskomunicirano, ljudi će ideju razumeti kroz lična iskustva i domaći kulturno-geografski kontekst.


Da li razmišljaš o realizaciji nekog budućeg projekta u Beogradu?

Bilo bi lepo, videćemo. Grad svakako nudi širinu u smislu vizuelnih senzacija, kontrasta u arhitekturi urbanističkim rešenjima, raznolikih socijalnih dinamika,… Iz aspekta politike upravljanja gradom, znamo da se Beograd u poslednjih desetak godina intenzivno transformiše, što definitivno zahteva građansku aktivnost i otvara mnoga pitanja koja su snažan povod za angažovano umetničko (i političko) delovanje. Podrška svima koji se bore da Beograd i Srbija budu lepše mesto za život!


Razgovor vodila: Sofija Milenković

Fotografije: Nina Ivanović


Biografija umetnika:

Danilo Milovanović (1992, Banja Luka, BiH) živi i radi u Ljubljani, gde je na Akademiji za likovnu umetnost i dizajn (ALUO) diplomirao na Odseku za slikarstvo. Tokom postdiplomskih studija bio je na razmeni u Pragu, na Akademiji za umetnost, arhitekturu i dizajn (UMPRUM). Bio je nominovan za Nagradu OHO namenjenu mladim umetnicima, 2018. i 2019. godine. Dobitnik je Prešernove nagrade Akademije za likovnu umetnost i dizajn u Ljubljani 2020. godine. Milovanović je bio dugogodišnji član autonomnog centra Rog, dok danas deluje unutar autonomnog centra Metelkova u Ljubljani. Od 2019. do 2021. godine je bio rezident kreativnog centra Švicarija (MGLC), takođe u Ljubljani. Milovanović je učestvovao na više umetničkih rezidencija i stručnih saradnji u Sloveniji i inostranstvu. Njegovi radovi su redovno prisutni u lokalnim i međunarodnim izložbenim i javnim prostorima, od kojih možemo izdvojiti izlaganje u ljubljanskim galerijama Aksioma, Tobačna 001, Škuc; MMSU u Rijeci; EC124H u Kopenhagenu; Begehungen u Kemnicu; BienalSur u Montevideu; Miasto Ogrodow u Katovicama; i EU Expo u Tel Avivu.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s