Hesitations

Nina Simonović

02.-18.07.2015.

 

Radove nazivaš brojevima a izložba nosi naziv Hesitations. U kakvom su odnosu nazivi dela sa nazivom izložbe? Čemu oklevanje, u šta si sumnjala kada si imenovala izložbu?

Nina: Nisam uopšte sumnjala ni oklevala. Negde sam čula tu reč, i pomislila sam kako savršeno odgovara mojim crtežima. Ta reč referiše na jedan proces, kretanje, vraćanje, odlučivanje, analiziranje. Zamislila sam takvo kretanje u beskrajnom ponavljanju, kao u nekom loopu… 

U početku sam htela da se svi radovi iz serije zovu isto, tako – Hesitations. Svaki crtež mi je delovao kao da mu je baš to ime. Ali onda sam pomislila nije dobro, nije praktično. Ionako su već jako slični, morali bi da se razlikuju bar po imenima. Zato sam odlučila da imena budu brojevi, jer su oni nekako i isti i različiti. Dovoljno su otvoreni. Mogu da asociraju na vreme ili kvantitet, ili logiku, poredak, mogu da budu lični ili bezlični…


 

U svom pristupu radu kombinuješ računarski medij i manuelni rad. Na koji način koristiš ova dva, naizgled opozitna, pristupa? 

Nina: Kompjuter ima mogućnost da samostalno generiše složene sisteme informacija u formi slike, zvuka ili dr. Nisam koristila taj specifični potencijal računara. Stvarno me interesuje ljudski rad, a kompjuter sam koristila samo kao jako jednostavnu alatku u građenju crteža.

Crteži iz serije Hestitations i referišu na proces u kom su nastali – a taj proces je onaj u kom ljudska ruka beleži vreme koje menja ritam i prelazi na stranu crteža, stvarajući na taj način trag procesa u kom crtež nastaje. Na kompjuteru sam crtala isto kao sto se crta na papiru – strukturu crteza sam gradila postupno i manuelno, i tačna pozicija svakog elementa složene strukture rezultat je moje lične odluke. Taj proces je trajao više od godinu dana.

Kretanje između medija je s jedne strane stvar afiniteta, a sa druge strane je bilo u funkciji estetskog ishoda koji sam tražila – mislim na raspon između svedenosti i uređenosti minimalne, binarne estetike i bogatstva senzibiliteta intimne ekspresije.


 

Kakva se priča krije iza ovih radova? Kome se obraćaš svojim crtežima?

Nina: Nema baš priče u nekom linearnom, narativnom smislu. Kad sam pisala predlog projekta nabrojala sam jedan niz asocijacija: pominjala sam vreme, trag, ostavljanje traga, proces, brojeve, opsesiju, odnose, ritam, repeticiju, binarni model, prisustvo, odsustvo, kretanje, vibriranje, pulisranje, perceptivnost.

Rekla sam da sam takođe razmišljala o crtežu i aktu crtanja.
A kome se obraćam? Nemam stvarno ciljnu grupu… Onima koje ovakvi crteži mogu da zainteresuju…


 

Tvoji crteži odaju utisak krhkosti a istovremeno imaju strukturu koja vibrirajući održava svoju stabilnost. Koja vrsta vibracije te je vodila kao ideja kroz proces rada? Da li osećaš vibracije sada kada gledaš svoje završene crteže? 

Crteži su jako fragilni, budući da ih čini samo sâma materija papira koja je tretirana na jedan ipak agresivan način. Meni je odnos između nežnosti beline fino istruktuirane površine papira i agresivnosti gesta kojom je ta struktura građena, važan.

Vibracija koja mi je bila u glavi je kao ona kad pokušavaš da zamisliš ton koji je tačno na granici između dva različita tona. Krećeš se napred nazad, pokušavajući da se toj tački susreta što više približiš. Kretanje od jednog do drugog tona opisuje njihov odnos, i svakog od njih kroz taj odnos. U jednom tonu čuješ drugi, pa opet prvi.

4.


 

Kako posmatraš prostornu artikulaciju svojih radova? Na koji način se poruka menja sa promenom prostora u kome su radovi izloženi?

Nina: Nema poruke. Način na koji su radovi prezentovani mi je bitan, i o tome uvek puno razmišljam. Mislim da sve odluke koje se tiču prezentacije jednako određuju rad kao i one koje se odnose na odlučivanje njegove forme.
Zato se u svim uslovima u kojima izlažem, uvek trudim da sâm način na koji predstavljam radove što više odgovara onome što želim da crteži prezentuju.


 

Da li ti je važno da posetilac razume to što si htela da preneseš?

Nina: Uvek mi je drago kad neko ima asocijacije koje su bliske onima koje sam ja imala, ali mislim da stvarno razumevanje nije posebno važno. Svaka asocijacija je dobra, posebno ako otvori prostor za neke druge, dalje asocijacije, pa u kom god pravcu. Nemam želju da kontrolišem smer tog nekog dijaloga.

2.


 

Da li misliš da umetnost može da se razume? Kako posmatrači moraju biti „naštimovani“ da bi razumeli belinu i istačkanu površinu tvojih crteža?

Nina: Naravno da može. Preduslov je interesovanje i želja. Neki radovi se lakše i intuitivnije razumeju, a za neke je potrebno više truda i rada. Ono što čini umetnost je jedan veliki skup senzibilnih artikulacija razmišljanja toliko različitih ljudi, a ljudska razmišljanja su kompleksna koliko i sâm čovek. Pritom se taj skup kroz vreme konstantno širi, u jednom izuzetno složenom dijaloškom kretanju. S obzirom na tu kompleksnost i različitost naših iskustava, ponekad je potrebno više truda da se dođe do razumevanja nekih radova.

Lično ipak mislim da i nije uvek važno sve razumeti. I kao umetnik ću se pre zainteresovati i ući u dijalog tamo gde ga intuitivnije i direktnije doživljavam.

Bela istačkana površina je izraz mojih interesovanja i osećanja, moje kulture, moje želje da neki ritam bude drugačiji nego što jeste itd. Da bi ljudi u tom belom papiru videli ono što ja vidim verovatno je potrebno da imaju pojam o kulturi u kojoj se krećem, i osetljivost za moje iskustvo egzistenicje. Ali, opet kažem, to nije primarno, sve asocijacije su legitimne i dobre.


 

Razgovor vodila: Marija Stanković

Fotografije: Branko Starčević, Marko Jevtić i Nina Ivanović


 

 

Biografija umetnice

Rođena u Beogradu 1984. godine. Diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2010. godine. Kao stipendista francuske vlade usavršavala se na školi ENSBA u Parizu, i pohađala master studije iz oblasti teorije umetnosti na školi EHESS u Parizu. Dobitnik je nagrada Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu za ukupno umetničko dostignuće 2009. godine, i za crtež 2006. godine. Od 2007. godine redovno izlaže. Trenutno živi u Parizu.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s