IRL

IMG_1474
20.-25.4.2015.

Kako bi predstavio/la rad koji si izložio/la na izložbi IRL u jednoj rečenici?

Valentina Brković: Izložila sam dva rada: video rad i blog koji vodim sa Sandrom Stojanović. Nazivi su dovoljni sami za sebe: „Beograd izgleda kao da su trenseri na vlasti” i „Who Wore It Better”.

output_6VT0mg

 Valentina Brković, „Beograd izgleda kao da su trenseri na vlasti”

Jelena Nikolić: „Say cheese!“ je rad koji se bavi institucijom porodice kroz porodični portret, krizom iste i prirodnošću odnosa među njenim članovima.

_MG_1450

 Jelena Nikolić, „Say cheese!“

Tijana Radenković: Moj rad pre svega predstavlja istraživanje ljudskog lica, tačnije postavlja pitanje da li postoji idealna forma u našem predstavljanju, i koliko zaista umetnik može biti idealan. U slučaju ovog rada ja se služim i modelima koji se smatraju „idealnim“.

_MG_1457

 Tijana Radenković, „Physical identity“

Aleksandar Matijević: Rad „Mimesis“ funkcioniše kao pitanje o percepciji i mogućnostima kopiranja prirode, kao i o idelogijama koje su nužno prisutne. Jedan segment rada (print radnika) ispituje na koji način je predstavljena i koliko je ta predstava realnosti u stvari bliska stvarnoj prirodi, dok drugi segment rada (video simulacije mora) svoj fokus ima upravo na tehnološkim mogućnostima repliciranja prirode. I na kraju glavno pitanje je ono koje se odnosi na prisutnu ideologiju, njenu funkciju i njeno mesto u savremenom društvu.

IMG_1594

 Aleksandar Matijević, „Mimesis“

Milan Bulatović: Šumovi su izdvojen segment šire serije radova pod nazivom „Pseudofraktali“ koji se bave uvođenjem reda u haos i obrnuto uz pomoć najprimitivnijeg programa za kompjutersku grafiku MS Paint.

IMG_1580

 Milan Bulatović, iz serije „Pseudofraktali“

Maja Đorđević: Meni je potrebna samo jedna reč da obajsnim svoj rad – NAJAČI!

IMG_1469

 Maja Đorđević, „Paint“,detalj

Mirza Dedać: Moj rad čini serija muških i ženskih portreta. Vizuelna rešenja na platnima preuzeta su forma praznog profilnog okvira sa Facebook društvene mreže. Vreme novih tehnologija donosi mogućnost da gradimo sliku o sebi onakvu kakvu mi želimo. Time se izbrisala granica između realnog i iluzije, a ostala nedoumica i sumnja oko identiteta slikane osobe.

IMG_1558

Mirza Dedać, „Portraits“

Jovana Sudimac: Rad „Kombank Arena“ se sastoji od dva snimka koja su napravili policajci na dužnosti i postavili na internet, dostupan je u celosti na: https://www.youtube.com/watch?v=f3kquyKk3Oo

IMG_1483

 Jovana Sudimac, „Kombank Arena“

Goran Kauzlarić: Kao ponavljanje taktike upotrebljene u radu „Fresh Widow“ (Marcel Duchamp, 1920.) čije se konotacije na sličan način aktiviraju u savremenom kontekstu još uvek određenom građanskim ideologijama, lažnom svešću, obiljem udovica.

IMG_1570

 Goran Kauzlarić, „Udovice“

Sandra Stojanović: Izložila sam dva rada: kolekciju dronske fotografije i blog pod nazivom „Who Wore it Better“ koji vodim sa Valentinom Brković. Oba imaju dokumentarni karakter i bave se problematizacijom estetike na mestima na kojima je ona ili neshvaćena ili nije primarna.

IMG_1526

 Sandra Stojanović, „Drone photography“ , detalj


U čemu je razlika između iluzije stvarnog sveta koju daje internet i one koju daje galerijski prostor?

Mirza Dedać: Čini mi se da nekada nema razlike.

Aleksandar Matijević: Pre svega smatram da internet, u kontekstu iluzije, podjednako ima sadržaje koji su bliski stvarnom svetu i daleki od njega. Internet je medijum čiji sadržaj u velikoj meri zavisi od samog korisnika, samim tim ne bih svrstao internet u sferu apsolutne iluzije, već se recimo više radi o eventualnoj user based iluziji. Što se tiče iluzije galerijskog prostora ona mi deluje konkretnije i jasnije. Dakle radi se o društveno marginalizovanom prostoru u kom postoji protok umetničke produkcije, novih ideja, političkih stavova, etc. I uprkos vrlo limitiranom broju posetilaca i samim tim minimalnim uspostavljenim relacijama galerija još uvek zadržava iluziju društveno relevantnog kulturnog i političkog foruma.

Jovana Sudimac: Na internetu je ekipa.

Maja Đorđević: Možeš da dođeš u galeriju i da vidiš koliko mi je veliko platno 220x130m, a mozeš i slobodno da pipneš moju sliku. Znaš kako je glatka! 

Sandra Stojanović: Ni internet ni galerijski prostor nisu iluzije, već oba predstavljaju integralni deo stvarnosti i kao takve su daleko zanimljivije. U užem smislu, to bi bila poenta IRL.

_MG_1425

 Sandra Stojanović i Valentina Brković, „Who Wore it Better“

Goran Kauzlarić: Ako iluzija znači „oponašanje“ ili „virtuelna realnost“ onda internet možda nudi malo veće mogućnosti za mimikriju, tehnološke i kontekstualne. S druge strane iluzija kao „lažna svest“ ne proističe toliko iz specifičnosti same infrastrukture koliko iz načina na koji je život oko nje organizovan.

Tijana Radenković: Mislim da je razlika u tome što internet na neki način postavlja idealne uslove i mogućnosti, i sve više postaje referentno mesto za stvaranje umetnosti, dok upravo galerijski prostor pruža mogućnosti da se takva mesta problematizuju.

Jelena Nikolić: Oba su podjednako stvarna, a iluzija je u oku posmatrača.

Milan Bulatović: Pored toga kako ih empirijski percipiramo, internet pruža znatno veći stepen slobode u izražavnju, kao i lakšu dostupnost potencijalnoj publici, dok galerijski prostor može doneti novu vrednost radovima zbog specifičnog načina predstavljenja.

Valentina Brković: “Iluzija svarnog sveta koju daje internet” mi se čini uzbudljivijom od “iluzije stvarnog sveta koju daje galerijski prostor”. Mada, nisam najsigurnija da razumem pitanje.


 Sa kojim radom(ovima) na ovoj izložbi tvoj rad najbolje komunicira?

Valentina Brković: Izložba je dobro koncipirana, samim tim svi radovi međusobno “komuniciraju”. Može se podvući zajednička crta za sve – građenje novih značenja i konteksta od najrazličitijih sadržaja svima dostupnih na internetu.

Jelena Nikolić: Sa radom Tijane Radenković „Physical identity“, sa obzirom na to da se oba bave pitanjima ideala i identiteta.  

_MG_1429

 Jelena Nikolić, Tijana Radenković

Tijana Radenković: Ukoliko se moj rad sagledava samo na polju idealnosti i perfektonosti, mislim da najbolje komunicira sa radom Jelene Nikolić, jer se i ona bavi pitanjem tih idealnih odnosa koji nam se svakodnevno nameću.

Aleksandar Matijević: Ne bih mogao tačno da izdvojim konkretne radove, ali ova izložba svakako ima opšti koncept u kojem je moj rad našao svoje mesto.

IMG_1528

 Vođenje kroz izložbu IRL

Mirza Dedać: Možda sa radom Gorana Kauzlarića. Iako tematika nije ista, u vizuelnom smislu se lepo slažu jer smo se obojica služili već postojećim rešenjima virtuelnog sveta.

Goran Kauzlarić: Posebno su mi bliski radovi Jovane Sudimac (Kombank Arena) i Aleksandra Matijevića (Mimesis) koji se, svaki na svoj način, tiču vidljivog i nevidljivog, složene veze između društvenih odnosa i percepcije. 

IMG_1576

 Deo postavke IRL

Jovana Sudimac: Nisam razmišljala puno o tome u kakvom je odnosu moj rad sa drugim radovima, ono što je meni važnije je da komunicira sa što većim brojem ljudi i u galeriji i na internetu.

Maja Đorđević: S radom pored mog – Milana Bulatovića! Oboje počinjemo od Paint-a.

IMG_1583

 Milan Bulatović, Maja Đorđević

Milan Bulatović: Slika Maje Đorđević ima isti koren i mislim da bi se naši radovi mogli generalno svrstati pod pixel art ili pak pod neku vrstu uticaja te estetike.

Sandra Stojanović: Svi ovi radovi nastali su zasebno, ali njihovom postavkom u okviru IRL postali su deo jedne šire slike. Čini mi se da je koncipiranje jedne izložbe vrlo srodno koncipiranju rada, pa je tako daleko značajnije pitanje kako bilo koji od radova doprinosi celini…


Da li misliš da će ovaj intervju doprineti razumevanju izložbe IRL

Aleksandar Matijević: Trebalo bi.

Tijana Radenković: Da, svakako da doprinosi, jer pored radova koji na različite načine komuniciraju sa publikom, reč svakog od nas pojedinačno zapravo zaokružuje čitavu ideju izložbe IRL.

Mirza Dedać: Kako kome.

IMG_1534

 Vođenje kroz izložbu IRL

Sandra Stojanović: Nadam se da su izložba i radovi sami sebi dovoljni u komunikaciji sa ljudima sa kojima dođu u kontakt. Ključne stvari za razumevanje IRL se već nalaze na društvenim mrežama i u galeriji, a ovaj razgovor doživljavam kao jednu formu dokumentacije. 

Maja Đorđević: Nek pročitaju stejtment na našem tumbelr-u, lepo je to Sandra napisala… ko će da čita – ipak nas ima desetoro 🙂

Jovana Sudimac: Nadam se da hoće.

Goran Kauzlarić: Verovatno hoće.

Jelena Nikolić: To bi bilo super.

Milan Bulatović: U nekoj meri sigurno.

Valentina Brković: IRL (in real life) svako ima svoju predstavu o RL (real life), tako da – kako kome.


 

Razgovor vodila: Kristina Grebenar

Fotografije: Nina Ivanović


 

 

IRL je izložba o stvarnostima digitalne slike. Radovi deset autora približavaju načine na koje su format digitalne slike i njeno prisustvo na internetu uticali na mehanizme percipiranja, zaključivanja i izražavanja.

Izloženi radovi koji su nastali u prethodne četiri godine su tematski i formalno dosta različiti. Organizovani su u tri celine u prostoru: društveni komentar, kritika standarda fizičkog izgleda i hibrid tradicionalne i digitalne slike.

Izlagači: Aleksandar Matijević, Valentina Brković, Goran Kauzlarić, Jelena Nikolić, Jovana Sudimac, Maja Đorđević, Milan Bulatović, Mirza Dedać, Sandra Stojanović, Tijana Radenković

Autorka izložbe: Sandra Stojanović
Dizajnerka izložbe: Valentina Brković

Više na irlexhibition.tumblr.com.


 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s